Da li ste znali da u našim crevima ima toliko bakterija da one brojčano nadmašuju naše ljudske ćelije? Ova zajednica mikroba koja značajno utiče na naše celokupno zdravlje naziva se mikrobiom.
Mikrobiom ima veoma važnu ulogu za čovekovo zdravlje, a specifičnost je i to što ne postoje dva ista mikrobioma kod ljudi, kao što ne postoje ni isti otisci prstiju. Uzimajući ovaj podatak u obzir, možemo da razumemo zbog čega različita hrana, uticaji sredine i drugi faktori različito deluju na nas kao individue, te će neko npr. reagovati na određenu hranu u formi intolerancije ili alergije, dok druga osoba neće imati nikakvu reakciju.
Da bi bolje razumeli kakve su to bakterije koje žive u našim crevima počnimo od najosnovnijeg tj njihove podele.
Tipične crevne bakterije su klasifikovane prema svom delovanju u tri tipa.
– Dobre bakterije koje imaju ulogu u očuvanju našeg zdravlja i protiv starenja, pomažu pri varenju i apsorpciji i stimulišu imunitet.
Najpoznatije su bifidobakterije i bakterije mlečne kiseline (lactobacillus acidophilus).
– Loše bakterije imaju štetne efekte na telo. Najpoznatiji primeri uključuju Clostridium perfringens, Staphilococcus i Escherichia coli (E. coli- toksični soj). One narušavaju zdravlje tako što izazivaju bolesti i ubrzavaju starenje.
– Oportunističke bakterije. One ne prave probleme kada ste zdravi, ali imaju štetne efekte na creva kada je telo slabo. Najčešće su to Bacteroidetes, E. coli (netoksični soj) i Streptococcus.
Ravnoteža dobrih bakterija, loših bakterija i oportunističkih bakterija menja se sa fizičkim stanjem i godinama.
Od ove ravnoteže zavisi da li će mikrobiom da umiri imuni sistem ili da pokrene imuni odgovor. Na primer, neuravnotežen mikrobiom, poznat kao disbioza, povezan je sa hroničnom upalom i može povećati rizik od Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa.
Zato je za očuvanje zdravlja neophodno održavati crevnu floru dobrim bakterijama- probioticima.
Probiotici su živi mikroorganizmi – bakterije ili kvasci, koji su dobri za naše zdravlje.
Žive probiotičke kulture se često nalaze u fermentisanim mlečnim proizvodima kao što su jogurti i mlečni napici. Fermentisana hrana kao što je kiselo povrće, tempeh, miso, kefir, kimči, kiseli kupus i proizvodi od soje takođe mogu sadržati neke bakterije mlečne kiseline.
Kada se uzimaju u dovoljnim količinama, mogu pomoći u obnavljanju prirodne ravnoteže crevnih bakterija koja je često narušena zbog bolesti, loše ishrane ili uzimanja antibiotika.
Posledice mogu uključivati probleme sa varenjem, alergije, probleme mentalnog zdravlja, gojaznost ali i još mnogo toga.
Većina studija koje pokazuju koristi koristile su dnevne doze od 1 milijarde do 100 milijardi živih organizama ili jedinica koje formiraju kolonije (CFU) .
Pokušaj da dobijete probiotike u dovoljnoj količini samo iz izvora hrane može biti težak.
Proizvođači hrane nisu u obavezni da istaknu dozu i soj određenog probiotika, tako da to ne čine. Zato je izbor odgovarajućek probiotskog dodatka sigurniji izbor, jer svaki ima istaknut tačan broj i sojeve bakterija.
Studije su pokazale da različite vrste probiotika pružaju različite prednosti.
Ako tražite dijetetsku podršku za imunološki sistem onda uzimajte probiotike sa ovim sojevima:
* Bifidobacterium lactis. (ovaj soj pomaže u modulaciji nekih aspekata imunološkog sistema posebno kod starijih ljudi)
* Lactobacillus reuteri
* Lactobacillus rhamnosus
* Lactobacillus casei
A ako želite da pružite dijetetsku podršku za dijareju povezanu sa upotrebom antibiotika potražite probiotike sa sojevima:
* S. cerevisiae (S. boulardii)
* Lactobacillus rhamnosus GG (LGG)
* Lactobacillus casei
* Lactobacillus acidophilus i Lactobicillus casei
Navikli smo da se probiotici koriste za smanjenje gastrointestinalnih simptoma kao što su gasovi, nadimanje i zatvor ali sve veći broj studija povezuje zdravlje creva sa mentalnim zdravljem.
Pregled 13 studija na ljudima otkrio je da suplementacija sojevima Bifidobacterium i Lactobacillus tokom 1-2 meseca može poboljšati anksioznost, depresiju, opsesivno-kompulzivni poremećaj (OCD) i pamćenje.
Poznato je da psihološki stres i depresija kod ljudi utiču na veću želju za slatkišima, masnom hranom ili alkoholom. Loša ishrana uticaće na to da se loše bakterije u crevima umnože. Pored toga, visok nivo kortizola i upale takodje mogu narušiti balans crevnih bakterija. Kao posledica dešava se da crevne bakterije oslobađaju metabolite, toksine i neurohormone koji mogu da utiču na navike u ishrani i raspoloženje. Loše bakterije mogu da pojačaju osetljivost na stres i povećaju rizik od depresije.
Zadnjih godina naučna istraživanja se mnogo više bave mikrobiomom i uticajem crevnih bakterija na naš odgovor na stres, raspoloženje i ponašanje.
Ovi odnosi um–telo, čovek–bakterije pomoći će da se bolje razume ljudski organizam, njegova otpornost i hronične bolesti.
јан 31 2023
Probiotici – čuvari našeg zdravlja
Da li ste znali da u našim crevima ima toliko bakterija da one brojčano nadmašuju naše ljudske ćelije? Ova zajednica mikroba koja značajno utiče na naše celokupno zdravlje naziva se mikrobiom.
Mikrobiom ima veoma važnu ulogu za čovekovo zdravlje, a specifičnost je i to što ne postoje dva ista mikrobioma kod ljudi, kao što ne postoje ni isti otisci prstiju. Uzimajući ovaj podatak u obzir, možemo da razumemo zbog čega različita hrana, uticaji sredine i drugi faktori različito deluju na nas kao individue, te će neko npr. reagovati na određenu hranu u formi intolerancije ili alergije, dok druga osoba neće imati nikakvu reakciju.
Da bi bolje razumeli kakve su to bakterije koje žive u našim crevima počnimo od najosnovnijeg tj njihove podele.
Tipične crevne bakterije su klasifikovane prema svom delovanju u tri tipa.
– Dobre bakterije koje imaju ulogu u očuvanju našeg zdravlja i protiv starenja, pomažu pri varenju i apsorpciji i stimulišu imunitet.
Najpoznatije su bifidobakterije i bakterije mlečne kiseline (lactobacillus acidophilus).
– Loše bakterije imaju štetne efekte na telo. Najpoznatiji primeri uključuju Clostridium perfringens, Staphilococcus i Escherichia coli (E. coli- toksični soj). One narušavaju zdravlje tako što izazivaju bolesti i ubrzavaju starenje.
– Oportunističke bakterije. One ne prave probleme kada ste zdravi, ali imaju štetne efekte na creva kada je telo slabo. Najčešće su to Bacteroidetes, E. coli (netoksični soj) i Streptococcus.
Ravnoteža dobrih bakterija, loših bakterija i oportunističkih bakterija menja se sa fizičkim stanjem i godinama.
Od ove ravnoteže zavisi da li će mikrobiom da umiri imuni sistem ili da pokrene imuni odgovor. Na primer, neuravnotežen mikrobiom, poznat kao disbioza, povezan je sa hroničnom upalom i može povećati rizik od Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa.
Zato je za očuvanje zdravlja neophodno održavati crevnu floru dobrim bakterijama- probioticima.
Probiotici su živi mikroorganizmi – bakterije ili kvasci, koji su dobri za naše zdravlje.
Žive probiotičke kulture se često nalaze u fermentisanim mlečnim proizvodima kao što su jogurti i mlečni napici. Fermentisana hrana kao što je kiselo povrće, tempeh, miso, kefir, kimči, kiseli kupus i proizvodi od soje takođe mogu sadržati neke bakterije mlečne kiseline.
Kada se uzimaju u dovoljnim količinama, mogu pomoći u obnavljanju prirodne ravnoteže crevnih bakterija koja je često narušena zbog bolesti, loše ishrane ili uzimanja antibiotika.
Posledice mogu uključivati probleme sa varenjem, alergije, probleme mentalnog zdravlja, gojaznost ali i još mnogo toga.
Većina studija koje pokazuju koristi koristile su dnevne doze od 1 milijarde do 100 milijardi živih organizama ili jedinica koje formiraju kolonije (CFU) .
Pokušaj da dobijete probiotike u dovoljnoj količini samo iz izvora hrane može biti težak.
Proizvođači hrane nisu u obavezni da istaknu dozu i soj određenog probiotika, tako da to ne čine. Zato je izbor odgovarajućek probiotskog dodatka sigurniji izbor, jer svaki ima istaknut tačan broj i sojeve bakterija.
Studije su pokazale da različite vrste probiotika pružaju različite prednosti.
Ako tražite dijetetsku podršku za imunološki sistem onda uzimajte probiotike sa ovim sojevima:
* Bifidobacterium lactis. (ovaj soj pomaže u modulaciji nekih aspekata imunološkog sistema posebno kod starijih ljudi)
* Lactobacillus reuteri
* Lactobacillus rhamnosus
* Lactobacillus casei
A ako želite da pružite dijetetsku podršku za dijareju povezanu sa upotrebom antibiotika potražite probiotike sa sojevima:
* S. cerevisiae (S. boulardii)
* Lactobacillus rhamnosus GG (LGG)
* Lactobacillus casei
* Lactobacillus acidophilus i Lactobicillus casei
Navikli smo da se probiotici koriste za smanjenje gastrointestinalnih simptoma kao što su gasovi, nadimanje i zatvor ali sve veći broj studija povezuje zdravlje creva sa mentalnim zdravljem.
Pregled 13 studija na ljudima otkrio je da suplementacija sojevima Bifidobacterium i Lactobacillus tokom 1-2 meseca može poboljšati anksioznost, depresiju, opsesivno-kompulzivni poremećaj (OCD) i pamćenje.
Poznato je da psihološki stres i depresija kod ljudi utiču na veću želju za slatkišima, masnom hranom ili alkoholom. Loša ishrana uticaće na to da se loše bakterije u crevima umnože. Pored toga, visok nivo kortizola i upale takodje mogu narušiti balans crevnih bakterija. Kao posledica dešava se da crevne bakterije oslobađaju metabolite, toksine i neurohormone koji mogu da utiču na navike u ishrani i raspoloženje. Loše bakterije mogu da pojačaju osetljivost na stres i povećaju rizik od depresije.
Zadnjih godina naučna istraživanja se mnogo više bave mikrobiomom i uticajem crevnih bakterija na naš odgovor na stres, raspoloženje i ponašanje.
Ovi odnosi um–telo, čovek–bakterije pomoći će da se bolje razume ljudski organizam, njegova otpornost i hronične bolesti.